Радња филма се одвија 1987. године^[2][a] у караули, на југословенско-албанској граници. Свакодневни војнички живот нарушен је необичним околностима. Фрустрирани и увек пијан поручник Сафет Пашић осећа чудан бол у препонама. У помоћ зове јединог лекара међу војницима Синишу Сиришчевића који у потпуној дискрецији утврђује да се ради о полној болести — сифилису. Не желећи да његова супруга сазна шта се догодило и тражећи разлог да не оде кући, Пашић објављује ванредно стање, тврдећи да се албанска војска групише пред караулом. Лакрдија се претвара у ратну психозу: војници копају ровове, Пашић је из дана у дан све нервознији, Синиша се упушта у опасну љубавну авантуру са поручниковом женом, а његов најбољи пријатељ Љуба Пауновић безусловно одлучује да напусти војску. Ситуација полако измиче контроли.

Љуба тражи од поручника да му дозволи да иде пешке на Дедиње, да се поклони Титовом бесмртном делу. Поручник му дозвољава и шаље Пауновића у касарну, код пуковника Рада Орхидеје. Пре сусрета са новинарима Љуба говори пуковнику да га је поручник Пашић натерао да иде на Титов гроб. Пуковник зове преко телефона поручника те му саопштава да неће добити прекоманду коју је од њега тражио. Ово је био повод за развој трагичних догађаја који ће се завршити смрћу неколико главних ликова овог филма.

Улоге